16.01.2019

Ivana Babić, slikarka: „Linije dodira“ su iskrena umjetnička ispovijest

Slikarstvo na staklu je veliki izazov, jer slikanje na njemu je reverzibilno – proces suprotan od slikanja na platnu. Slikanje „naopako“ u više slojeva je umijeće, bez mogućnosti korekcije i dorade, kaže za Krug mladih arhitekta i slikarka iz Budve Ivana Babić koja ovih dana priprema izložbu u Herceg Novom.

 

 

Ako se po jutru dan poznaje za slikarku i arhitektu iz Budve Ivanu Babić godina koja je pred nama mogla bi biti  veoma plodna. Početkom januara u intimnom prostoru galerije „Koncept art spejs”u Podgorici, predstavila je svoja nova ostvarenja u kombinovanoj tehnici na staklu, malog formata, na kojem je spojila liniju i boju. Prozorska okna velikog formmata koja je ljetos oslikavala na sedmodnevnoj koloniji na lokalitetu Španjola, predstaviće publici 19. januara na svečanom otvaranju retrospektivne izložbe u organizaciji NVO Sinergije iz Herceg Novog u Dvorani park.

 

I februar će za Ivanu biti važan mjesec. Njene slike iz različitih perioda stvaralaštva publika će moći da vidi na 52. Hercegnovskom zimskom salonu. Naročito je raduje što će u aprilu neke od njenih novih slika biti objavljene u internacionalnom časopisu „1340ARTmagazine“.

 

Sa Ivanom smo razgovarali o protekloj izložbi "Linije dodira" u Podgorici i novoj tehnici slikanja na staklu.

 

Šta za Vas predstavlja nedavna izložba „Linije dodira“?

 

Linije dodira su inspirisane ljudskom formom i odnosom. One su rezultat mojih novih interesovanja za odnose dvoje ljudi i pojedinca prema sebi. "Linije dodira” su reztultat mog emocionalnog sazrijevanja, prepuštanje emocijama dovelo je do toga da se one polako „presele” na platno, odnosno staklo mojih slika.

 

Nakon slikanja na platnu prešli ste na novu tehniku slikanja na staklu. Šta Vas je podstaklo da se oprobate u ovoj zanimljivoj tehnici?

 

Linije dodira su nastale kao potreba za istraživanjem inovativnim izrazom. Sve do ovog ciklusa slikala sam isključivo na platnu, sa uljanim i akrilnim bojama koristeći isključivo špahtlu. Ranije me je vodila boja kroz slikarstvo, a slike su predstavljale obrise, uglavnom gradove, ali i druge motive, vezane za moju  profesiju - arhitekturu. Forma je bila prepuštena oku posmatrača, kroz obrise nazire se forma.

 

Sa druge strane staklo sve otkriva. Za „Linije dodira“ mogu da kažem a su iskrena umjetnička ispovijest.

 

Slikarstvo na staklu je veliki izazov, jer slikanje na njemu je reverzibilno – proces suprotan od slikanja na platnu. Slikanje „naopako“ u više slojeva je umijeće, bez mogućnosti korekcije i dorade.

 

Prve slike su nastale kao moje promišljanje na temu akta za konkurs Bijenala akta u Petrovcu. Tako sam se vratila aktovima koje sam radila dok sam još studirala, ali sada u potpuno novom medijumu.

 

 

Ivana Babić je rođena 28. maja 1984. godine u Sarajevu. Osnovno i srednje obrazovanje stekla je u Budvi. Diplomirala je 2008. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Podgorici, gdje je od 2008. do 2014. radila kao saradnik u nastavi. Od 2003. do 2007. godine učestvovala je na nekoliko grupnih izložbi. Dobitnica je nagrade „19. decembar“ za izuzetan studentski uspjeh za 2006. godinu. Osim slikarstva i crtanja, kojima se bavi od ranog djetinjstva, stvara i u domenu grafičkog dizajna, fotografije i dizajna enterijera. Živi i radi u Budvi. Dosad je imala tri samostalne izložbe, u galeriji „Solidarnosti” u Kotoru, Modernoj galeriji u Budvi i galeriji „Koncept art spejs”u Podgorici.

Ako želiš da naučiš više o novinarstvu

Prijavi se za učešće u radionici

Kontakt